Постоји неопходност рангирања гимназија на националном нивоу: за ученике и родитеље, наставно особље, али и власти које би требале да размишљају о добробити националног образовања. Рангирање у погледу стеченог знања је један параметар одређивања места на скали успешности.
Тренутно се истиче будућа државна матура као решење. Међутим, ту ће се вршити провера знања из пар предмета који су неопходни за упис на универзитет, а значај број ученика ће претходно похађати часове приватне наставе да би надокнадили пропуштено из предмета неопходних за матурски испит. Дакле, прецизан увид у успешност рада гимназије ће изостати.
Суштина гимназијског образовања је стицање општег знања. Због тога је оправдано поставити питање: у којој мери су ученици савладали програме других предмета? Циљ не би требао да буде да ученик на крају средњег школовања добије информацију о квалитету знања већ у току школовања и тиме, евентуално, коригује прилаз учењу или да се коригује начин рада појединих запослених.
Предлози о повећању броја просветних инспектора/саветника углавном долазе од оних без правог увида у начин функционисања образовног система: чак и да се њихов број вишеструко увећа, физички је немогуће у свакој гимназији вршити контролу 10 месеци у току године.
Добро би било вршити проверу квалитета усвојеног знања и вештина током школовања. С обзиром на број гимназија у Србији, за већину предмета најекономичнији начин би био путем националних тестирања. Јасно је да се то не би односило на процену физичке активности ученика. Тестирања би могла да се спроведу два пута у току школске године, али да резултати равноправно утичу за коначну оцену. Садржај тестова би одредио исти завод који је осмислио концепт државне матуре.
С обзиром на равноправан значај предмета у току школовања гимназијалца, има смисла да сви предмети буду предмет тестирања (осим физичког и здравственог васпитања и, можда, изборних предмета). Мој предлог је да ученици у одељењу насумично добију тестове из предмета које те године слушају. Дежурство би обавило наставно особље из неке друге гимназије. Није то велики трошак у односу на добитак за друштво. Поређење оцена са националног тестирања и оцена стечених у току извођења редовних часова, уз промишљену толеранцију, дали би бољи увид у знање ученика и учинка наставног особља.
