Често се може прочитати да су наставни програми преобимни, претрпани непотребним чињеницама и застарели. На то се надовезује уверење да образовање не треба да буде оријентисано према памћењу информација, која су доступна путем интерне мреже, већ према њиховом проналажењу и разумевању чињеница. Ту се још помињу уџбеници и методе презентовања наставног садржаја као остаци давно протеклог времена.

У томе има истине, али и претеривања. На пример, у погледу наставног плана физике у гимназији, неопходно је да млад човек познаје и разуме основне законе. Технолошки напредак цивилизације се заснива на њима. Потребно је уочити да постоје захтеви који превазилазе могућности просечног петнаестогодишњака, попут разумевања инерцијалне силе или детаљног приказа ротационог кретања са обиљем једначина.

У погледу застарелости наставних планова, добро обучен наставни кадар и квалитетно написани уџбеници би могли прилично лако да прикажу повезаност основних физичких закона и примене у свакодневним ситуацијама.

Млад човек треба да запамти одређену количину информација. То је неопходно не само због будуће професије већ и општег образовања – које је пожељно у свакодневној комуникацији с другима. Наравно да памћење података не треба да буде окосница наставе већ то треба да буде разумевање новооткривених садржаја.

Као што не можемо очекивати комотну вожњу у старом аутомобилу поред четири или пет сапутника, тако се квалитет извођења наставе срозава са увећањем броја присутних у скромно опремљеној просторији. Зна се редослед приоритета за квалитетну наставу: савремене методе наставе подразумевају одмерен број присутних, савремену опрему и пристојно вредновање рада.