У недостатку темељне промишљености о томе како треба да изгледа српско образовање, у протеклих две и по деценије циклично се појављују различити концепти развоја, обично осмишљени у уским круговима са различитим мотивима: од племенитих до врло сумњивих.

Почетком XXI века савремено образовање је припремано да буде усмерено према стицању умећа попуњавања корисничких података у банкама и да сведе функције низа школских предмета на тај ниво. Имајмо на уму да је то било време замене оронулог банкарског система од стране банака из иностранства.

Неку годину касније гласови о концепту забавног и не превише захтевног образовања постају учестали. Носиоци ретроградног, захтевног, образовања су били времешни предавачи па се део јавности узда у младе кадрове у школама. У то време се дешава процват туризма и потреба за забавом.

Економске тешкоће, лоша промишљања у концептима развоја образовања, незаинтересованост друштвене елите за ову делатност и још понешто доводе у тешкоће српско образовање. Информатичко описмењавање се медијски промовише као спасоносна формула, а све то потпомогнуто новчаним интересима предузећа која продају ову врсту опреме. Као и претходни циклуси, и овај има своју крилатицу: уџбеници су застарели и преобимни, на интернет мрежи су доступне све потребне информације.

Чини се да смо још увек на споредним путевима, далеко од главног на коме су: развијање критичког просуђивања, истицање упорности и неговање солидарности. То неће доћи из уских кругова оних који се баве образовањем.